Istorija automobilizma

 Istorijat

  

   Posmatrano kroz istorijat razvoja moze se reci da su uporedo sa razvojem motora konstruisana vozila, cija se brzina povecava u skladu sa svojstvom, odnosno snagom motora.

   Englez Dzems Vat (James Watt) 1764. godine konstruisao je prvu parnu masinu koja, po principu rada, ne spada u motore sa unutrasnjim sagorevanjem, vec u motore sa spoljnim sagorevanjem. Medjutim, ovaj pronalazak je vrlo znacajan u razvoju motora uopste.

   Filip Leben (Rhilir Lebon) 1800. godine konstruisao je motor koji je kao pogonsko gorivo koristio svetleci gas, koji je sagorevao u cilindru i vrsio pritisak na celo klipa, cime je ostvarivao kretanje klipa u cilindru. Na usavrsavanju procesa rada ovog motora radio je mehanicar Lenoar (Lenoire), takodje Francuz. Naime, on je, u konstruktivnom smislu, 1860. godine delimicno osavremenio predhodni motor. Ovaj pronalazak nije nasao prakticnu primenu, jer je imao nizak stepen iskoriscenja energije (oko 4%), ali se moze reci da je to veliki napredak, imajuci u vidu razvoj motora te vrste.

   Inzenjer Bo De Ros (Bea de Rochas), po narodnosti Francuz, dosao je do ideje ( 1861. godine) kakav bi trebalo da bude i kako da radi motor sa unutrasnjim sagorevanjem, ali se to zavrsilo samo teoretskom vidjenju, jer njegov motor prakticno nikada nije proradio.

   Amerikanac Dzordz Brajton (George Brighton) 1872. godine nastavio je usavrsavanje motora sa unutrasnjim sagorevanjem i zahvaljujuci tome, konstruisao je prvi dvotaktno motor.

   Godine 1875. mehanicar Markus (Markus) konstruisao je dvotaktni motor za automobil koji je kao pogonsko gorivo koristio benzin. Snaga motora prenosila se uzetom, sto ukazuje da se redilo o vrlo maloj snazi.

   Za razvoj motora sa unutrasnjim sagorevanjem posebno je znacajna 1876. godina, posmatrano u kontinuitetu istrazivanja, jer je te godine nemacki inzenjer Nikolaus Oto (Nikolaus Otto) usavrsio i realizovao ideju francuskog inzenjera Bo De Rosa konstruisavsi cetvorotaktni benzinski motor. Time su postavljene osnove razvoju motora SUS. Zahvaljujuci uspelom pronalasku-konstrukciji, ti motori nose naziv            "oto-motori".

   Veoma znacajan doprinos razvoju automobila pripada Karlu Bencu (Karl Benz), jer je 1879. godine potpuno zavrsio konstrukciju dvotaktnog motora.

   Nemacki inzenjer Rudolf Dizel (Rudolf Diesel) 1893. godine konstruisao je motor koji je po njemu dobio naziv "dizel-motor".

   Zajednicko prvim konstrukcijama motora, tokom njihovog sukcesivnog razvoja, jeste mali broj obrtaja (500-600min-1), a samim tim i mala snaga (3-4 kW). Postignuti rezultati u konstruktivnim resenjima su od fundamentalnog znacaja, jer su tim tehnickim resenjima rasciscene mnoge dileme i stvoreni temelji za intezivniji rad rad na konstrukciji motora sa boljim karakteristikama, kako po broju obrtaja tako i snage motora, te u vezi s tim i bolja konstruktivna resenja vozila u celini.

   U istorijatu motora znacajno je napomenuti kada su pronadjeni-konstruisani pojedini uredjaji:

    - Robert Bos (Robert Bosch) 1887. godine konstruisao je baterijsko paljenje, a 1901. godine magnetno paljenje,

    - Majbah (Maybach) konstruisao je karburator,

    - Danlop (Dunlop) konstruisao je pneumatike za vozilo,

    - olovni akumulator je pronadjen 1860. godine,

    - elektropokretac konstruisan je 1912. godine itd.

   Primena gasne turbine na motornim vozilima zapoceta je njenom ugradnjom u automobil "Rover" 1950. godine.

   Vankel (Wankel) je konstruisao motor sa unutrasnjim sagorevanjem sa rotacionim klipovima. Ovaj pronalazak je prvi put saopsten 1960. godine u Minhenu. Firma NSU je prvi put pokazala ovu novinu 1963. godine na sajmu u Londonu.

   U poglednu pronalaska i konstruisanja prvog motornog vozila moze se rec da su se ostvarenjem ove zamisli bavili mnogi konstruktori, kako u Evropi tako i u Americi. U svakom slucaju, preduslov za ovo bilo je pronalazenje i konstruisanje brzohodnog motora sa unutrasnjim sagorevanjem na pogon sa tecnim lakim gorivom-benzinom.

   Prve uspehe u tom pogledu, u Evropi, postigao je Gotlib Dajmler (Gotlieb Daimler), koji je svoj motor ugradio u jedno vozilo slicno danasnjem motociklu. Takvim vozilom Dajmler se prvi put provozao 10.11.1886.godine ulicama Canstatta, na najvece cudjenje stanovnika.

   Posle uspeha sa motociklom Dajmler je 1887. godine konstruisao svoj prvi automobil sa cetiri tocka. U svakom slucaju, ovim konstrukcijama automobila predhodili su mnogi pokusaji konstrukcija i vozila i pojedinih njegovih detalja, koji, u stvari, cine skup i kombinaciju dotadasnjih iskustava u konstruisanju automobila i njegovih pojedinih detalja.

   Dajmler je svoj patent automobilaprodao francuskim fabrikama "Panhard-Levassor" i " Peugeot" koje su, zatim, nezavisno razradile i svoje originalne konstrukcije motora i automobila. Fabrika "Panhard" izradila je prvi prototip danasnjeg automobila sa cetiri tocka, sa ugradjenim motorom na prednjoj strani vozila, a karoserijom za putnike ili teret na zadnjoj strani.

   Period 1890-1900. godine predstavlja vreme borbe za prevlast automobila sa motorom sa unutrasnjim sagorevanjem u odnosu na ostale konstrukcije koje su imale parni pogon, elektricni motor pokretan akumulatorima ili masine sa sabijenim vazduhom. Pobedu odnosi automobil sa motorom SUS.

   Godine 1893. Karl Benc ucestvovao je na prvim trkama koje su organizovane na inicijativu lista "Le petit jurnal" na putu Paris-Rouen (126 km). Izmedju raznih vrsta vozila pobedu su odneli automobili fabrika "Panhard-Levassor" i "Peugeot", a najvecu brzinu postigao je automobil konstruktora De Diona od 22 km/h.

   Godine 1895. priredjene su prve automobilske trke u pogledu izdrzljivosti, u organizaciji Automobilskog kluba Francuske, na putu Paris-Bordeaux na odstojanju 1175 km. Najbolji uspeh postigao je automobil fabrike "Panhard-Levassor" sa brzinom od 24,6 km/h, a zatim automobil "Peugeot".

   Prva izlozba automobila odrzana je 1897. godine u Parizu.

   Medju prvim konstruktorima u Americi najvazniji uspeh je postigao Henri Ford (Henry Ford) koji je 1887. godine konstruisao svoj benzinski motor, a 1892. godine, posle mnogih neuspeha, i automobil koji je licio na kolica i imao je dvocilindricni motor. Ford je, medjutim, shvatajuci znacaj automobila kao prevoznog sredstva, ubrzo toliko usavrsio svoj automobil da ga je poceo izradjivati industrijski, tako da je vec 1895. godine bilo oko 300 njegovih automobila u pogonu u Americi.